Tasa Ruzmarin
Tanasije Stojić Ruzmarin, veliki čovek i naš veliki umetnik, rođen je 1931. godine u Kragujevcu. Uspešno stvara na gotovo svim umetničkim poljima, a posebno se ističe radom u tehnici mozaika.
Mozaik u salonu hotela Moskva
Neki od najvećih likovnih kritičara pisali su o njemu i svi se slažu oko jedne stvari: iako je u svojoj profesiji dosegao više od svih, stvaralaštvo Tase Ruzmarina ostaje nedovoljno istraženo i prezentovano široj javnosti.
Čudno je i nepravedno, ali nažalost i tipično za našu sredinu, da ovaj izuzetan umetnik i kulturni vođa u svojoj dugoj kreativnoj karijeri nije dobio nijedno značajno javno društveno priznanje.
Prošlo je više od dve decenije od reči Đorđa Kadijevića, ali se nažalost malo toga promenilo.
Mozaik u hotelu Mileševa – Prijepolje (Đ. Kadijević je izjavio da je to moje životno delo)
U vremenima u kojima živimo, ljudi su otuđeni od suštine i duha i kao da su zarobljeni u materijalu. Decenijama ljudi iz ove grane umetnosti nisu uživali veliki značaj društva i nisu stekli priliku da dostojno predstave svoja dela. Iza Tanasije stoji više od 50 godina stvaranja i preko stotinu dela širom zemlje i inostranstva, gde je izuzetno cenjen. Tamo su ljudi shvatili veličinu i lepotu njegovog dela i svega što je ovaj umetnik bezuslovno pružio, pa ne čudi što je u inostranstvu dobio toliko nagrada. Neki od njih su: Scarpina d’Oro, Italia Artistica, Giuseppe Bacoli i drugi. Radovi Tanasije Ruzmarin na mnogo načina odišu nekom neobičnošću. Izrađeni su posebnom tehnikom bocanja kamena u svež malter i zato su ih zvali ba reljef. Slobodno se može reći da je jedna od osnovnih karakteristika njegovog dela neprestano stremljenje ka trećoj dimenziji. Prvi je kod nas (a možda i u svetu) uveo novinu uvođenja izuzetno velikih kamenih zrna u strukturu mozaika.
Banka u Kruševcu
Sklad sa prirodom je nešto drugo na čemu ovaj umetnik insistira, pa prilikom izrade izbegava veštačke materijale i uglavnom koristi komade kamena koji se nalaze u prirodi u nepromenjenom obliku, čak ide i korak dalje i kad god je to moguće, koristi kamen sa samog mesta na kojem stvara delo. . Kao rezultat, njegova dela gube izgled veštačke tvorevine i apsolutno se stapaju sa prirodom koja ih okružuje.
Detalj iz triptiha Himne pravoslavlju
Njegova dela pružaju izvanredno zadovoljstvo oblika i boje i nose neverovatnu i jedinstvenu izražajnost i snagu. Balša Rajčević u svom tekstu navodi da zahvaljujući načinu, procesu izrade, kombinovanjem različitih oblika i veličina lomljenog ravnog kamena, mozaici često imaju vizuelni efekat sličan rafalu, erupciji ili zračenju. Lepota Stojićevih mozaika leži u tom odnosu priroda-umetnik-delo-posmatrač, jer kad se jednom nađete ispred jednog od njegovih monumentalnih ansambala osetićete pravu erupciju emocija, a s druge strane neku čudnu vedrinu i neverovatnu povezanost sa prirodom.
Spomenik mojoj Ljilji
Svaki novi kamen otvara pogled na litice obrasle rogozom i smrekom, prevoje, padine i uvale sa zelenom poplavom koja miriše na mahovinu, počešljanu paprat, zečju kiselicu i vlažno tlo …
Ovo su samo neki od njegovih najznačajnijih mozaika: hotel „Mileševa“ u Prijepolju; u hotrlu „Park“ u Ivanjici; u hotelu „Zelengora“ u Kragujevcu; triptih „Pozlata“, „Komanda vazduhoplovstva u Zemunu; „Ikar“ u aeroinženjeringu; u palati „Beograđanka“ kao i u hotelima „Moskva“, „Prag“ i „Jugoslavija i Beograd“. Često i sam umetnik kaže da ima utisak da zapravo ne izrađuje sopstvene mozaike, već ih samo služi i da svaki kamen dođe na svoje mesto. Po mom mišljenju, gospodin Tanasije je vrlo skroman čovek, jer mislim da su ovi mozaici previše povezani sa njim, što se pre svega ogleda u njihovom tematskom i sadržinskom smislu – odišu religioznošću i naglašenim patriotizmom. Svoje delo „vodi“ da se rodi i stabilno formira, a istovremeno to isto radi sa njim. Kako je Minja Č. piše:
Malo je umetničkih dela koja uspevaju da pomire snagu čoveka sa snagom dela, kao što je ovde slučaj
Nažalost, postoji veliki broj naših umetnika koji dele istu sudbinu sa Tanasijem. Stoga je zadatak kasnijih istoričara umetnosti, ali i svih ljudi koji zaista vole i cene umetnost, da rade na uspostavljanju novog sistema ocenjivanja i odaju zasluženo priznanje onima koji to zaslužuju. Dobivši zadatak od profesora da napiše tekst o Tasi Ruzmarin, Milojević Jovana, student četvrte godine Fakulteta za istoriju umetnosti, napisala je gornji tekst … juni 2010.
