Gospodin. Slobodan Mileusnić, upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve
NASTAVNIK PROŠLOSTI I VIZIONAR BUDUĆNOSTI
Rukotvorina Tanasija Stojića Ruzmarina, priznatog i poznatog umetnika, premošćuje vekove i vraća nas izvornosti vizantijske umetnosti, pre svega mozaika. Njegovo sveukupno stvaralaštvo, u smislu umetničkog izraza, monumentalnosti i duhovnog izraza, jeste njegova molitva i privrženost Svevišnjem za zemaljska dobra. To je njegova lepota i žrtva, ali i duhovni odraz onoga što je primio i doživeo. Za njega je kamen sve (sveto): materijal i boja, oblik i izražajnost. Njegova tvrdoća (čvrstina) predstavlja izazov za Ružmarin, a privremenost je povratak u Iskonsko, ali i produžetak za Večno. U kamenu, u toj večnosti, udiše duh modernosti i umetnički ga – drevnom tehnikom mozaika – oplemenjuje i oblikuje ikonografijom.
Manastir Prilipac
Mozaici Tanasija Stojića Ruzmarina prožimaju srednjovekovnu arhitekturu srpskih manastira živopisnim bojama fresaka i zatamnjenih ikona. U tom oplemenjenom kamenu bruje se manastirska zvona sa žamorom bistrih potoka i šumom neiscrpnih izvora. Ovo preplitanje stvarnog i mogućeg, materijalnog i duhovnog, prošlosti i sadašnjosti deluje snažno, ali u svemu tome se čuje odjek molitve u ime nepoznatih crnaca i patina prošlih vremena. Mozaici Tanasija Stojića Ruzmarina nalaze se širom Srpske patrijaršije i hrišćanskog univerzuma; svojevrsni su markeri vremena i savremenih trotoara. Sveti Jovan Damaskin, jedan od najvažnijih hrišćanskih otaca, rekao je, između ostalog, i ovo:
Pokažite mi svoju ikonu, pa ću znati kakav ste vernik
Svojim delima, kao i životom, Tanasija Stojić to pokazuje i dokazuje. Sa zahvalnošću i istinskim poštovanjem.
S blagodarnošću i istinskim poštovanjem Mr. Slobodan Mileusnić direktor muzeja Srpske Pravoslavne Crkve, O vaskrsu, 2001. Godina
Balša Rajčević
MOZAIK TANASIJA STOJIĆ RUZMARIN
Mozaici harmonije, lepote i snage
Iako se mišljenja istoričara i teoretičara umetnosti znatno razlikuju u pogledu značaja umetnikove biografije u interpretaciji njegovog dela, naše mišljenje je da je odnos između života i dela zapravo od relativnog značaja. Korelacija između njih može biti manja ili veća, važnija ili manje važna. U nekim slučajevima život umetnika može mnogo da pomogne da se delo bolje razume, ali u drugim – ne! Međutim, kod Tanasija Stojića Ruzmarina uticaj njegove religioznosti i naglašenog patriotizma prilično je prepoznatljiv u njegovim delima, pre svega u tematskom i sadržinskom smislu, ali i u njihovoj svrsishodnoj funkciji. Jer, napravio je veliki broj mozaika u manastirima i crkvama, pradomovini ove stare vizantijske tehnike. Ali, kreativnost ovog umetnika nije ograničena na stvaranje mozaika, već se izražava i na njegovim uljnim slikama – bolje reći gotovo „na svakom koraku“! U njegovoj kući, dvorištu, terasi, posebno toplom enterijeru njegovog doma, stvorenom i izvedenom u tradicionalnom etnološkom duhu starih srpskih kuća!
Izvor na Torlaku (mesto gde se proizvodi rakija Manastirka)
Tanasije Stojić Ruzmarin diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti. Deset godina je živeo i radio u Italiji – Milanu. Dobio je nekoliko prestižnih nagrada u toj zemlji: Scarpina d’oro, Italia artistica, zlatnu medalju „Giuseppe Bacoli” … Navešćemo bar neke od najvažnijih Stojićevih mozaika: Milešev hotel u Prijepolju; dva mozaika u hotelu „Moskva“, Beograd; u JIK banci na 187 Paleta Makedonska, Beograd; u hotelu „Park“ u Ivanjici; u hotelu „Zelengora“ u Kragujevcu; u banci u Požegi; triptih poletanje, komanda vazduhoplovstva Zemuna; Ikar, u Aeroinženjering / sada BK televizija, Novi Beograd i mnogi drugi. Među pomenutim mozaicima jedan od najlepših i najizrazitijih je veliki mozaik izrađen u hotelu „Zelengora“ u Kragujevcu. Utisak koji ostavlja na posmatrača je takođe impresivan i gotovo nezaboravan. Poznavalac umetnosti ne može da se seti Tanasija Stojića Ruzmarina i njegovih mozaika rađenih „vizantijskom tehnikom“ umetanja, zabijanja kamena u svež malter, a da odmah ne probudi poetski doživljaj kamena i njegovu transformaciju u rukama izuzetnog čarobnjaka. Nije preterano ako se kaže da je Stojić stvorio poseban i sjajni čudesni svet „kamenih slika“. Da su njegovi mozaici često veličanstveni praznik, blistava i nadahnuta ceremonija, neobično zadovoljstvo oblika i boja za oči ljubitelja umetnosti.
Sveta Bogorodica Prilipačka
Najbolji među njima – poput onog izvedenog u hotelu „Mileševa“ u Prijepolju; već pohvaljeni iz hotela „Zelengora“ u Kragujevcu – puni su nekog oslobođenog unutrašnjeg naboja, vitalnosti i dinamičnosti. Oni se doživljavaju kao otelotvorenje neke neuhvatljive snage, izražene umetničkim jezikom. Ali, pre svega, produženim potencijalom prirodne snage samog materijala, koji umetnik oseća i zna da koristi u funkciji željenog umetničkog izraza. Iako uglavnom apstraktni – ređe figurativni – Stojićevi najbolji mozaici puni su simboličkog značenja i mogućih vizuelnih i sadržajnih asocijacija. Bilo bi dovoljno da je autor izveo samo opisani mozaik Prijepolja kao zaostavštinu za kulturnu i umetničku istoriju i potomstvo. A da se i ne spominje da Stojićev opus, ma koliko zvučao neverovatno, uključuje sedamdeset i dva mozaika do sada izvedena – dovoljno da popuni jedan veći muzej! A ostali su manje-više impresivnog umetničkog dometa. Njihove dimenzije su uglavnom velike i uglavnom su postavljene na javnim prostorima.
Banka u Kruševcu
Za Tanasija Stojića često je svaki komad kamena (uglavnom kreč) u pronađenom prirodnom, nepromenjenom obliku i dimenziji, upotrebljiv sam po sebi, ako odgovara autorovim selektivnim estetskim i izražajnim kriterijumima, prilagođenim njegovoj osnovnoj ideji i umetničkom izrazu. Izbor umetnika gde, kada, zašto i kako će koristiti ponuđene delove materijala je primarno i odlučno – uprkos primetnoj dozi prividne svežine, spontanom i brzom razmišljanju u procesu izvođenja posla, kao i naglašenom prirodnom izgledu ovih mozaika – takav pristup ne dozvoljava nikakvu anarhiju, niti, u estetskom i umetničkom smislu, besmislenu improvizaciju.
Zahvaljujući opisanom načinu i postupku izrade mozaika, Tanasije Stojić je, ako ne u svetu, ali kod nas prvi uveo novinu uvođenja neobično velikog kamenog „zrna“ u strukturu mozaika. Veliki francuski estetičar Henri Fosion, u odeljku svoje čuvene knjige Život oblika, kada piše o materijalu u skulpturi, primećuje da svaki pronađeni prirodni oblik ima određeni izvorni, oblik i duhovni potencijal. Zadatak umetnika je da to oseti, otkrije i produži uz odgovarajuću doradu i tretman. Možda nesvestan Fosijinog zapažanja, Tanasije Stojić to često postiže u svojim mozaicima umetanjem gotovih, pronađenih, prirodnih i nepromenjenih oblika kreča i drugih fragmenata kamena, ali koje bira iz gomile ponuđenog materijala, kao i mesta na kojem će ih postaviti. postepena izgradnja buduće mozaične celine. Pored upotrebe cepanih i opisanih gotovih, s obzirom na „zrno“ kamena, Stojić ih kombinuje sa komadima murano stakla različitih oblika i veličina, kako bi se postigli mozaični efekti povezani sa akcentima u boji na slici, a takođe i kao kontrastni fragmenti ili detalji: njihova glatkoća. , često prozirnost kao i staklasti sjaj u odnosu na matirani, grubi i suvi efekat kamena. Izražajne kontraste Stojić postiže i sa koherentnim površinama kamena ili mermera u odnosu na serije porozne i šuplje kreče, koje često koristi zbog svojih prirodnih, jedinstvenih estetskih i izražajnih svojstava. U Rosemari-ovim mozaicima – zbog opisanog načina izvođenja, kombinovanjem različitih oblika i veličina lomljenog ravnog kamena sa manjim ili većim komadima konveksne i amorfne sigme – često postoji vizuelni efekat sličan rafalu, erupciji i zračenju. Fizički – postaju gotovo stvarni reljefi sa velikim prostornim ispadima, oteklinama i skokovima sa ravne površine, iskoraka iz ustaljenog redosleda mozaika. Tako se T. Stojić u svojim mozaicima oslobodio uobičajene, često prirodne monotonije svojstvene mozaičnom medijumu – ali im je time dao vitalnost, dinamičnost, neku vrstu izražajnosti i snage. Zapravo je Stojić u svojim mozaicima kombinovao osnovne tehničke principe klasičnog mozaika sa ravnom, postepeno izgrađenom površinom, sa reljefnim, skulpturalnim, a često i slikovnim vrednostima.
Istočnik Svetog Vasilija Ostroškog – Podgorica
Ako je jedan od najlepših, najpoznatijih drevnih rimskih mozaika iz Susa u Tunisu karakterističan i gotovo jedinstven primer suptilne izrade i najmanjeg kamenog zrna (koji u izvesnom smislu postiže iluzorni „realistički efekat“ nekarakterističan za mozaik) – onda bi mozaici Tanasija Stojića mogli biti uzet kao karakterističan, suprotan primer savremenog, apstraktnog mozaika naglašeno velikog zrna mozaika. Ovaj primer najbolje pokazuje da se mozaik, u duhu novog vremena, radikalno razvijao i menjao zahvaljujući inventivnim autorima, poput Tanasija Stojića. Da završim ovaj esej lepim rečima mr Slobodana Mileusnića:
Sveukupno Stojićevo delo, u smislu umetničkog izraza, monumentalnosti i duhovnog izraza, jeste njegova molitva i odanost Svevišnjem za zemaljska dobra. To je njegova lepota i žrtva, ali i duhovni odraz onoga što je primio i doživeo. Za njega je kamen sve (sveto): materijal i boja, oblik i izražajnost. Njegova tvrdoća je izazov za Rosemari, a pravovremenost je povratak na početak, ali i produžetak večnog
U kratkoj novinskoj belešci Stojić je rekao:
Shvatio sam da kamen nije hladan – već je, naprotiv, topao
U ovoj kratkoj izjavi, hvaleći materijal, umetnik može zaboraviti da mu je lično, umećem svoje stvaralačke i duhovne snage, udahnuo tu toplinu. Ili, bolje rečeno, probudio je u njemu (kamenu) uspavanu prirodnu toplinu, kao i njegovu iskonsku vitalnost. Jer, sećamo se da je Jovan Dučić jednom napisao: „Stvari dobijaju boju koju im daje čovekova duša“! U slučaju T. Stojić, prvo imamo sugestiju i delovanje umetnikove nadahnute duše, a zatim duše primaoca kome se izraz prvog prenosi kroz lično iskustvo. A to iskustvo u našem slučaju, kao što smo već rekli malo drugačijim rečima, je impresivno i impresivno!
