Kuća – mozaik – dom izvrsnog mozaičara, akademskog umetnika gospodina Tanasija Stojića – Ruzmarin nalazi se na Avali, iznad Vrčina, na padini prema lokalnom potoku – maslačak – ljutičica – kopriva – divlji kesten – živi. Da je stigla, zna se po gomili kamenja na ulazu.
Kamen nije slučajna karakteristika ove kuće, jer je takođe višestruki znak umetničke ličnosti Rosemari. Njegovi preci začinili su život na kamenitom tlu Kotraže, na obroncima Rudnika. Ljubav prema kamenu, koja se prenosi genetski, gradiće se na Akademiji lepih umetnosti. Kao mozaik, razvio je vrlo poseban pristup tehnici – složen i nesvodiv na iskustva savremenih mozaičara. Njegova dela podsećaju na bareljefe i samo način izrade – ubadanje kamena u svež malter – svrstava ih u mozaike. Gospodin Stojić je autor mnogih monumentalnih mozaičnih celina, čije bi nas nabrajanje odvelo daleko. Pomenimo samo onu u hotelu „Mileševa“ u Prijepolju, gde je na 90 kvadratnih metara udubljenog zida izgrađeno 17 tona kamena, a kroz asocijativne forme ispričana je priča o našem nasleđu, Vladisavljevoj zadužbini, Savincu, gradu iznad Mileševe, Prijepolju, Titerevcu …
Naš srednji vek, srpski manastiri, česta su tema ruzmarinovih mozaika. Naizmeničnim velikim i malim komadima kamena, gromada sa rečnim oblucima i raznobojnim, valerijano obojenim muranom – staklom – on stvara život. Ukida protivrečnosti između onoga što je stvorila ljudska ruka i same prirode. Na isti način na koji ova kuća izrasta iz prirodne konfiguracije tla, 400 kvadratnih metara osnove u potpunosti se stapa sa okolinom, a u mozaicima postoji gotovo sujeverno strahopoštovanje prema Božjoj ruci i zadužbinama, koji su uz njegovu pomoć sagradili srpske manastire. Jer, gradili su ih, uglavnom, od kamena izvađenog sa okolnih trgova. Pravilo – koje on, kad god je to moguće, uglavnom poštuje. Ko će sagraditi mozaik Manasija kamenčićima od Resave i sigme, Srpska Sveta Gora (manastiri Ovčar-Kablar) mirisaće na mahovinu, zečju kiselicu i vlažnu zemlju sa obale Morave. I od tog kamena iz nekada presušenog korita, koji je obnovljen Godovikom oživljen, stvoriće se slika tog manastira. Prilipac – Lazareva zadužbina, Nemanjina Studenica, Dušanovi Sveti Arhanđeli ili Ovo su samo neki od dvanaest apostola srpske crkve, dvanaest manastira, najnoviji ciklus ovog umetnika, nastaće iza travnatih vrtača i litica, obraslih ruševinama,
Staza vodi niz padinu, u divnu travnatu baštu, okruženu šumom. U sredini – živi mozaik sa egzotičnim i pitomim stabljikama, miriše na vodu. Pun dan, celu noć. Mesto za igru, sunčanje, proučavanje zvezdanog neba, opuštanje i razgovor. U podnožju livade nalaze se stručno odabrana stabla, doneta sa mnogih zajedničkih putovanja i pažljivo obrađena. U uglu, poput skrivenih, volovskih kola, prekrivenih rastinjem, uzbrdo – oaza poljskog cveća i znakova u kamenu, kuća kikirikija. Uz padinu se nalazi velika, karakteristično alpska kuća sa dimnjakom, ograđenim terasama duž cele dužine prizemlja i sprata i zidanom podlogom od opeke, sve pod drvenim kosim krovom. Pravo sa kapije – ulazite u svet domaćina. Ulaz je centralni, dužine cele zgrade, prijatne širine. Cela širina i visina fasade je zastakljena. Stručno ispravljeno stepenište vodi do prvog, zatim do drugog nivoa zgrade i tamo formira galeriju. Belo obojeni zidovi, tamno obojena stolarija i grede. Plafon je napravljen od tamno obojenih širokih ploča, sa visećim osvetljenjem posebnog sklopa. Galerija, čitava izložba slika i fotografija, ima topao prostor za sedenje i predjela, policu starih vina. Stari frižider ravnomerno zuji; mozaici iz prizemlja kucali su poput srca. Jasno je da centralna soba čini jezgro kuće, u kojoj gospodin Rosemari stvara svoje mozaike. Kameni pod, ostrige sa svežim cvećem, panjevi iz kojih rastu kaktusi, rastresit i nagomilani materijal, par gotovih i uvek neki novi mozaik u delu, „bubnjarska“ peć. Na slobodnim površinama zidova – izvajane glave, police neobičnog oblika i sklopa, sve – znate kako – i odakle. Stakleni zid sa prednje strane, veliki pregradi, daje izvanredno svetlo tokom celog dana.
Magija započinje, kuća živi svoj novi početak gde je umetnik pronašao kamen, a zatim je prešao na prvi, drugi … treći … mnogo mozaika i, kako je život tražio svoje, dodavan je prostor po prostor, oko te prve grude. Dani, život, putovanja pronalazili su novo kamenje kućnih potreba, biljaka i svega, što je nekada bilo oko ognjišta, preraslo je u Dom porodice Tanasija Stojića – Ruzmarin. Veliko je i vidljivo poštovanje koje umetnik neguje prema svom narodu, precima, slavi, običajima. Prava domaća kuhinja sa šporetom na drva, kamenim štapom, tesanim banikom, astalom, klupama, kamenim podom. Paučina je stara dvadeset godina, a još je mnogo toga sačuvano u javnom delu kuće, kuhinji i sobi prijatnih dimenzija, prelepih pogleda i divnih mirisa.
Taj dimnjak – od terase do padine koristi se za roštilj, a za masivni kamin na drva – pravi balvane u velikoj dnevnoj sobi. Na Avali je uveče, a leti je veoma hladno. Nosači su na vratima i prozorima. Izvana i iznutra ima puno zelenila. Slike voljenih – prošlih i sadašnjih – nalaze se na jednom mestu. Dekor mesta je luster, umetnikove vizije prošlosti i budućnosti, istorija malih stvari. Dnevna soba od 50 kvadratnih metara završnom obradom i farbanjem zidova, podova, plafona može se „uraditi“ po potrebi. Kada je ceremonija u kući, gostima je ugodno, kad ste sami s domaćinom, deluje intimno. Terasa prema bašti prati je čitavom dužinom i sadržajem, leti privlači pažnju bez konkurencije, ako se ne računaju pas i mačka. Izuzetno dugačak sto u dnevnoj sobi (u nivou kuhinje) i nisko sedište spušteno za par stepenica sa bibliotekom, TV-om i kaminom, čine prostor dnevne sobe potpunim i savršeno prijatnim.
Razgovor se nikad ne završava, a omiljeni moto kuće je:
Danas ste sa nama, a sutra ćete ponovo doći k meni!
Neumorni rad razlikuje ovog umetnika. Kao što kamenje formira nove mozaike, tako svaki dan donosi ponude u dom i dvorište domaćina. Niša u zidu, nova slika, mozaik, skica, ograda, rascvetani cvet, nova grana, ljubičica … Tanasije Stojić Ruzmarin aktivni je član obnovljene Slikarske škole u selu Prilipac kod Požege, u obnovljenoj Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice, zadužbini kneza Lazara iz 1374. godine. Duhovni otac nove Crkve i „pokrovitelj“ projekta nove slikarske škole iz 1819. godine je otac Milan Popović, mladi sveštenik smelih ideja, divan domaćin u svom Prilipcu i dragi gost našeg domaćina. Milan je bio prisutan na venčanju sina gospodina Rosemari. Prizor mladenca koji su se izdvajali iz gomile gostiju i penjali se stepenicama u belom bio je živi rimejk starih holivudskih filmova iz bogatih hacija, sa očaravajućim lepoticama i ljubiteljima latinoamerikanaca. I tako svaki put, sa ukućanima kao sa svojim, kao da otvara neka tajna vrata, Kuća pravi novu scenografiju novog događaja; ili je uvek tu: bilo je i ostalo, rođeno je i raslo. Kuća porodice Tanasije Stojić – Ruzmarin mesto je iz snova, dom njihove porodice. Ispred trpezarije nalazi se slika vile domaćinovog dede, uvaženog gospodina Tanasija iz 1906. godine, u gradu Kragujevcu. Verujemo da će imati šta da vidi u kući unuka gospodina Ruzmarina.
